Mi smo internet zavisnici :)

Pošto se meni mnogo puta događalo u ovom kratkom i dosadnom životu da čujem od prijatelja da (recimo) "droge nema u gradu" (nego valjda samo u Bronksu), da nema javnih kuća i ko zna čega sve ne, 'ajde da napišem nešto o internet zavisnosti.
Da ne misle ljudi da je i to nešto što postoji isključivo i ekskluzivno samo u NY ili Frisku...
Prvo mi se pre neku godinu desilo da mi jedan ćerkin drugar odgovara na mailove*  baš u neka čudna doba za dečka tog uzrasta.
Ja pitam ćerku - koji mu je đavo, a ona mi reče: "Ma, on je noulajfer (no-lifer)".

Stisla sam zube da mi usta ne stoje otvorena, jer sam se uvek jako divila ovako direktnim opisima :), pa sam pokušala malko da se obavestim i čula, bogami, ihahaj za moje nerve.
Noulajferi su, kako sam onda shvatila, deca koja su u stanju da doslovno po nedelju dana ne gase računar, da se ne kupaju i minimalno spavaju, "trenirajući WOW i Twix" (još jedan stručan omladinski izraz iz tog vremena).
Onda kad sam malko počela da čitam, videla sam da kod nas samo jedan rad opisuje ovakvo stanje, i da  kaže:

Realno gledano, u našim uslovima svako ko uz aktivnosti vezane za
internet provede svakodnevno "svega" 4 sata, što je tek 28 sati nedeljno, duboko je zagazio u zavisnost.

Dakle, blogeri su zavisnici, ne? :)
 Zavisnost od Fejsbuka je poseban problem - kao i sve druge zavisnosti, i šire-društvenog značaja.
Međutim, doktorice koje su ovo pisale imaju (po meni) veoma interesantan stav o tome ZAŠTO je neko - prema njihovim kriterijumima - internet zavisnik.
Dakle, prema njima, razlozi su sledeći:

...osobe zavisne od interneta nisu postale zavisne tragajuci za značajnim informacijama, vec tragajući za socijalnom podrškom, seksualnim zadovoljenjem i kreiranjem ličnosti.

 Mislim, bez uvrede, ovo je čisto komično :).
Znam da sad ide ona naša stara narodna: nisam ni psiholog, ni psihijatar, ali imam stav...:).
Međutim, mišljenja sam da su gospođe autori totalno u krivu. Pošto reference datiraju negde od kraja 2008. godine (ne iz prošlog veka), za neverovati je da autori nisu upoznali onu celu armiju sveta čiji je posao, edukacija ili ma šta KORISNO vezano za računar.

Dakle, u svom okruženju znam strahovito mnogo ljudi koji sede iz ovog ili onog (vrlo praktičnog, smislenog i novcodonosećeg) razloga za računarima, a da to nije nijedan od gorenavedenih.
Autorke dalje kažu da:

...neka zapadnjačka istraživanja govore ako neko provede na internetu više od 38 sati nedeljno, odnosno, gotovo šest sati dnevno, onda je već nesumnjivo postao zavisnik.

Sad ja opet ne mogu da odolim: "zapadnjačka istraživanja" podrazumevaju reference. Morate se pozvati na nekog, ako tvrdite nešto, jel'.
Ovaj rad ima četiri (4) reference, od toga su dve - novinske vesti....:).  A treće je udžbenik iz psihijatrije (iz 2005., ja imam prošlogodišnji...:). 

Ovaj put neću navesti izvor, ne bi bilo lepo.
Čitajući ovaj rad imala sam utisak da doktorice koje su autori (imenovan je i mentor rada) u životu nisu provele ozbiljnih dva sata surfujući, ili makar da su potrošile dva puta po jedan sat sa ljudima koji su realno vezani za računar, da ne govorim o deci (na umu imam recimo 20-21-godišnjake) koji imaju ozbiljne sajtove i to GODINAMA....

Mislim, radi se o "naučnom" stavu koji mene često iznervira, a to je sledeće: za ljude koji "ne znaju internet", on je leglo poroka, ko zna kakvih zavisnosti i perverzija, sve samo ne način da se steknu znanja, da se zaradi novac... Bože, pa pola mog okruženja ispadoše zavisnici, a po ovim autorkama iz BAŠ zanimljivih razloga.

'Ajde, priznajte da ste ovde zbog sarme, jel'? :)

 _______________________

* Oduvek su me zanimali računari, ali u novije vreme, bar 2/3 onoga što znam su me naučila - deca.
Pod "deca" podrazumevam bilo koga kome mogu mama biti (generalno do oko 30 godina, lol), ali posebno male ljude od 12-13 godina (koji vrte 3D StudioMax i Maya 3D da zijate pola dana), pa do ponekog od oko 20 ili 22, koji je već GODINAMA npr. vlasnik poznatog velikog foruma.... Ovim ih pozdravljam i zahvaljujem se na svemu što su me naučili i čemu me još uvek uče....