U koje norme blogeri veruju?

U jednom jako zanimljivom istraživanju, preko 1.200 blogera je anketirano na temu - koja su im etička uverenja i - posledično - ponašanje na 'net-u. Blogeri su bili sa personal i non-personal blogovima, a pitanja su bila na sledeće teme...

1. Istinitosti onoga što pišu; 
 Ovaj deo je uključivao iskrenost, fer stav, zaokruženost teksta - u smislu, recimo, iznošenja viđenja obe strane u novinarstvu i sličnog.
2. Atributivnosti (ne znam lepo da prevedem :);
Misli se na izbegavanje plagijarizma, poštovanje intelektualnih prava i korektnog, poštenog povezivanja sa izvorima informacija.
3. Accountability - ono kad možete računati da će vamautor bloga odgovoriti, da možete računati na njega, da autor bude kako-tako prisutan da odgovori posetiocima, nezavisno od prisustva eventualnog sukoba interesa ili mogućeg konflikta.
4. Etički princip umanjenja štete (činjene drugima) se odnosio na pitanja privatnosti, poverljivosti, čuvanja reputacije, imanja obzira prema tuđim osećanjima, prema različitostima, prema grupacijama sa posebnim potrebama, socijalno omalovaženima i slično... iz ma kog ugla gledano.

Elem, da vas ne zamaram sa odabirom uzorka, pilot anketom, metodologijom itd., rezultati su pokazali (između ostalog) otprilike ovo:

Za vlasnike non-personal blogova istinitost pisanja je imala isti značaj kao i atributivnost. Za vlasnike personal blogova, istinitost pisanja je bila na trećem mestu, iza atributivnosti i izbegavanja štetnog delovanja...

Zašto?
Moje neko mišljenje je da (ipak) lični, personal blogovi pretežno služe vlasnicima da iskažu neke lične stavove, razmišljanja i osećanja. Ako, recimo, blog služi više kao dnevnik, onda je tu objektivizacija i nemoguća, a i nema potrebe... Meni zvuči sasvim normalno da vlasnici non-personal blogova MORAJU da govore istinu, ne? Osim ako nisu baš u okviru političke kampanje (.pdf, ali jako dobar :))...
Osim ovoga, kako sam negde videla, vlasnici ličnih blogova obično ne pišu za sebe, često pišu baš za neke ljude koje poznaju (ili "poznaju"), pa je lako moguće da pre imaju na umu da ne nanose štetu prijateljima nego da govore baš punu istinu...(ovo je bilo malko nategnuto razmišljanje :).

 Najinteresantniji deo mi je bio onaj u kojem se kaže da obe grupe blogera vrlo homogeno nikako ne podržavaju neku vrstu definisanog "blogerskog kodeksa". 

Za mene, čoveka koji voli slobodu i koji vidi blog kao sredstvo za slobodno iskazivanje ("Free blogging for free people", ili jedan tekst na ovu temu koji baš volEm :), ovo je sasvim razumno :). Ili možda ne? :).

Kako god, u istraživanju se kaže da blogeri, iako se javno deklarišu kao protivnici ma kakvog kodeksa, poštuju gorecitirane norme u zavidnom procentu. Heh - slobodan duh, "ja ću da poštujem norme dogod ne budu formalno negde zakonom zacrtane"...

Normalno, iako govorim o naučnom radu, sa usputnim opaskama moje malenkosti, uvek postoji i caveat: normalno je da blog svet neprekidno fluktuira, da se takvom brzinom menja da je jutros već bilo - prekjuče.... I ovaj naučni rad je bio, dakle - onda....

Izvori: 

1. Ang, P.H. The Role of Self-regulation of Privacy and the Internet. Journal of Interactive Advertising, 2001;1(2).
2. Black J, Barney RD. The Case Against Mass Media Codes of Ethics.
Journal of Mass Media Ethics, 1985;1(1):27–36.
3. Drezner DW, Farrell H. The Power and Politics of Blogs. Paper presented
at the meeting of the American Political Science Association, Chicago, 21 July 2004.
4. Huang CY, Shen YZ, Lin HX, Chang SS.Bloggers’ Motivations and
Behaviors: A Model. Journal of Advertising Research, 2007;47(4):472–84.