Dirigovani blogovi, opet :)

Svi znamo koliko Technorati registruje blogova, još 2004. je njihovo brojilo pokazivalo skoro 4.300.000 blogova. Prema drugom istraživanju iz iste godine, oko 2% odraslih korisnika interneta u USA je imalo blog, a 11% njih je čitalo (i pratilo) tuđe blogove.A o baš ovoj godini je reč, jer su opet USA uzbori na redu...
Onda znamo o kom potencijalu govorimo :).

CyberJournalist.net ima listu blogova koje drže profesionalni novinari, koji su obično povezani i međusobno i sa novinskim kućama; šta god da napišu, vrlo brzo se širi.

U USA izborima još 2002. blogovi nisu imali neku posebnu ulogu; no 2004. su već itekako naveliko "radili" dirigovani sajtovi, u vlasništvu velikih kuća (NYTimes, The New Republic, ABC, recimo), a u svakom pogledu ličili na blogove blogera, kako već i treba :).

Ono što je zanimljivo, još tada se centar kontrole nije zasnivao na "umetničkoj" modifikaciji vesti kao takve, nego na "kritičkim" mišljenjima "insajdera", naručenim komentarima koji su veoma ličili na one autentičnih "prolaznika".

Alternativni prilaz je bio - vršenje pritiska na poznate novinare da malko više rizikuju, da "malko" odstupe od svog mainstream profesionalnog sistema vrednosti; ovo je bilo lako postići - zatvaranjem odeljenja, redukcijom osoblja i sredstava, prosto rečeno - ucenom. Normalno, validitet izveštavanja je opao.

No, novinari ne bi bili to što jesu da se odmah nisu prebacili na svoje blogove; oslobođeni pritisaka svojih bivših kuća, ovi freelance novinari su kreirali čitava virtualna područja definisanog javnog mišljenja, što - normalno - nikako nije uvek bilo u skladu sa političkim namerama Onih Gore. Jedan od primera je insistiranje na istrazi vojnog dosijea predsednika Buša (Calpundit).

Blogovi imaju rezonancu (i prednost) u svetu ovakve komunikacije.
Blogovi imaju auru autentičnosti.
Kada su se pojavili dirigovani blogovi, prvo su polako počeli sa izborima, a po nekim istraživanjima, na momente su imali izražen uticaj na mišljenje i do četvrtine čitalaca, što je itekakva cifra. Odnosi se opet na 2004., zamislite kako je danas...

Dirigovani blogovi su se retko odnosili na to kako politika utiče na život ljudi ili kako su kandidati slični (kao ljudi) glasačima.
Imali su vidljivo manje linkova ka spoljnjim izvorima; držali su se vrlo jasno jedne niti (izjava jednog od vlasnika dirigovanog bloga je da mu je rečeno: "Keep your message consistent, keep your message consistent"), ali su se (opet) oglasili i oni "osvešćeni".
Kaye D. Trammell, profesor Grade Uni Georgia, je čak napisala niz radova na temu političkog sadržaja blogova. Da ne govorim o tome kako je ispalo do koje mere dirigovani blogovi mogu voditi čitaoca u željenom pravcu...

Dirigovani blogovi su se obilato koristili onim voajerističkim aspektom komunikacije u svom miksu. Ništa ne zanima prosečnog čitaoca toliko kao sočan trač, recimo :).
"About us" stranice su bivale remek dela manipulacije istinom, a komentari su stručno vodili čitaoce "gde treba", i služili i kao sonde javnog mnjenja.

Jasno je da se na glasača može uticati tek ako odluči da uopšte pokuša da razmotri i drugo mišljenje ili stav. Blog-watchers su mogli jasno da razilkuju ko su liberali, konzervativci, ili šta drugo.
S druge strane, u to doba je Chicago Tribune otkrio da se za vreme konvencije demokrata čitaoci daleko više okreću njihovim blogovima nego novim tekstovima.

No, ovo je imalo svoju cenu: čitaoci su se više zadržavali na sajtu, nego na blogovima, a po tadašnjim procenama samo desetak procenata posetilaca sajta posetilo i blog (izjava blogmeistera za Kerry-jevu kampanju 2004.).

Na ovaj post me je inspirisao tekst Dragane Đermanović... mišljenje moje malenkosti je da uopšte nije nemoguća varijanta da u Srbiji  dođe do toga da blog mora da se registruje kao javno glasilo. Kontrola znači mnogo...