Blog i moć reči (I)

Negde u proleće 2006. godine, fokus grupe na Svobodanews.ru sajtu su tvrdile da im je televizijski program glavni izvor informacija.
Godinu dana kasnije, izjasnili su se sasvim drugačije: da 80% informacija dobijaju sa interneta.
Popularnost do-it-yourself žurnalizma, blogova, interaktivnih medija svake vrste je proizvela user-generated sadržaj koji je ekstenzivno korišćen u web publikacijama, a off-line još više :). Novaya Gazeta je, recimo, publikovala odlomke tematskih blogova....

Nekako je ispalo da je ovaj bliski odnos profesionalaca iz tradicionalnih medija i samoproklamovanih blog-žurnalista bio pre simbiotski, nego kompetitivan. Bloger koji se zadesio na pravom mestu u pravo vreme, lako je mogao biti prvi reporter sa mesta događanja, a to se itekako događalo.

Novosti o bombi u ekspresu Moskva-Peterburg u avgustu 2007. su se prvo pojavile na blogu, nekoliko sati pre pojavljivanja u tradicionalnim medijima. Zabrinuti bloger je dobio telefonki poziv od svoje majke koja je bila u vozu...

Često je model drugačiji; blogeri često svesno i vrlo aktivno učestvuju u "snowball" efektu, praveći takvu "larmu" da novinari to više ne mogu da ignorišu. Jedan od ovakvih primera je tragedija iz decembra 2006, kada su sveštenik i njegova porodica poginuli u svom domu u pokrajini Tver - incident je diskutovan po blogovima tri dana dok tradicionalni mediji nisu pokazali zanimanje.

Blog takođe može biti i pomoćni "outlet" profesionalnog novinara, primarno da bi javno publikovao nešto što ne može (i/ili nikad neće moći) u tradicionalnim medijima. Urednik "Big city"-ja je upotrebio svoj blog da objavi kolumnu Romana Gruzova za vreme izborne kampanje za Dumu, što njegovi nadređeni nisu hteli da dozvole...

Po nekim posmatračima, ruski blogeri vole da opišu svoje diskusije kao "kitchen debates" o sovjetskim vremenima... Samo što su to "kuhinje" inteligencije, a okviri ovakvih debata daleko nadilaze online komunikaciju - prominentni blogeri su poznate javne figure, kao kolumnista Maxim Sokolov ("Izvestia").

Česta karakteristika ruskog blogovanja je vrlo živo interesovanje za socio-politička pitanja.
Livejournal blogeri, gde su ruski blogeri pretežno i počeli, se najviše bave ovim temama, a recimo oni sa LiveInternet.ru - začudo - više razmatraju američku situaciju :). Ali ovi drugi su blogeri pretežno starosti od 20-tak godina... Njih ne zanima mnogo politika, daleko više masovna kultura, šou-biznis, potrošačka kultura, "american way of life", otprilike to.

Normalno, samim ovim, blogeri su neminovno privukli političke grupacije, marketing, advertising, razne "influensere na influensere"...

Ali to će biti tema sledećih nastavaka :).